Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković otvorio je večeras na pontifikalnom Lateranskom univerzitetu u Rimu izložbu „Srbija i Vatikan 1878-1914“.

Selaković je poručio da izložba svedoči o bogatoj stogodišnjoj istoriji diplomatskih odnosa Srbije i Svete stolice, istakavši da su temelji naših odnosa jaki, duboki i zasnovani na zajedničkim vrednostima i interesima.

Obraćajući se prisutnima, ministar je rekao da je Srbija od početka svoje novovekovne državnosti nastojala da sa Svetom stolicom uspostavi efikasnu komunikaciju kako bi se pitanje odnosa među hrišćanima u ovom delu sveta rešavalo na miran i, u skladu sa naprednim srpskim ustavotvornim rešenjima iz 19. veka, moderan način.

„Podsećam vas da su još od Sretenjskog ustava, građani Srbije rimokatoličke veroispovesti uživali puna verska prava i slobode“, kazao je ministar i dodao da srpski narod vekovima deli životni prostor sa drugim narodima i konfesijama, kao i da je taj prostor mnogo puta bio poprište sukoba koji su neretko imali i religioznu dimenziju.

„Saradnja sa Svetom Stolicom bila je od velike važnosti kako bi se otvorena pitanja među hrišćanima na ovim prostorima rešila na miran i hrišćanski način“, ukazao je ministar.

Selaković je naveo da i danas Srbija i Sveta Stolica razvijaju saradnju zasnovanu na razumevanju, posebno naglasivši da je za našu zemlju od velike važnosti pozicija Svete Stolice u pogledu jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije. 

„Boreći za očuvanje svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta na Kosovu i Metohiji, Srbija insistira na tome da je kulturno nasleđe u našoj južnoj pokrajini ne samo srpsko, već da je reč o nasleđu hrišćanske Evrope“, rekao je ministar i podvukao da hrišćanski temelji Evrope ne mogu biti sačuvani bez minimuma svehrišćanskog jedinstva i kohezije.

Pored šefa srpske diplomatije prisutnima su se obratili sekretar Svete Stolice za odnose sa državama monsinjor Pol Ričard Galager, kao i ambasador Srbije pri Svetoj Stolici Sima Avramović. 

Izložbi su prisustvovali ambasadori brojnih zemalja akreditovanih pri Svetoj Stolici, i to iz: Rusije, Velike Britanije, Turske, Španije, Grčke, Slovačke, Bugarske, Severne Makedonije, Holandije, BiH, Kube, Japana, Indonezije, Meksika, Paname, Angole, Češke, Gruzije, Australije, Kameruna i Nikaragve i otpravnici poslova ambasada SAD, Rumunije, Crne Gore, Hrvatske i Albanije.